– Масажом се бавим откако сам завршила средњу школу. Прво сам стажирала шест месеци у Дому здравља Врачар, а затим ту неко време и радила. Имала сам велику срећу да наилазим на освешћене послодавце којима није представљало проблем то што не видим јер су знали да особе оштећеног вида могу бити јако добри физиотерапеути. Тако сам радила у више салона, ординација, теретана и унапређивала своје знање и вештине похађајући бројне едукације из домена масаже – каже Тијана Симић (32) која је због дегенеративне болести мрежњаче практично од детињства слепа.

– Медицинску школу сам уписала јер се некако чинила најбољим избором од понуђених могућности, а није их било много јер ме је слабовидост ограничавала да одаберем оно што би ме заиста занимало да учим. Невољно сам се школовала и трудила се да потиснем страх од неизвесне будућности. Највише ме је мучило питање, да ли ћу радити нешто што волим у животу што ми може обезбедити сигурну егзистенцију. Престала сам да се питам, мозгам и страхујем у четвртој години када сам добила прву пословну понуду и то од своје професорке из практичног дела масаже. То је заиста за мене била огромна ствар јер сам остварила опипљиве резултате свог рада. Након те ситуације моје самопоуздање је почело лагано да цвета као и љубав према позиву који ми је судбински додељен – објашњава енергична девојка.

Некада је најбоље препустити се животним таласима

Како каже, тада је схватила да ће, ипак, радити нешто што воли и што је испуњава.

– Радост, мир, опуштеност, отклањање бола и напетости су само неки од ефеката које постижем масажом. Помисао на то ме храни и даје снагу да наставим што сам започела када ме нападне фаза мањка самопоуздања или преплави осећај да не доприносим довољно овом свету као остале особе. Да сам у неком тренутку застала и одустала, не бих можда радила нешто што је једнако племенито, вредно и стимулишуће као мој данашњи позив. Некада је најбоље пустити да нас животни таласи без отпора нанесу на одговарајући пут – оцењује Тијана.

Весела девојка не крије да је имала велику подршку од искуснијих физиотерапеута.

– Радила сам у тиму масера са којима сам ишла пре короне по програмерским фирмама и спроводила масажу на послу. Занимљиво је било на делу видети ефекат петнаестоминутне масаже код људи који се мало крећу и дуго седе за рачунаром. Након масаже запослени би били мање напети, боље расположени, имали више енергије и самим тим постајали продуктивнији током рада. Верујем да ће ми се поново пружити прилика да радим на овај начин када се у потпуности стиша ситуација са корона вирусом – очекује Тијана.

Савладала бројне технике масаже

Више година је примењивала само терапеутску и релакс масажу.

– Изазов је био пронаћи едукатора који је сензибилисан за рад са особом која не види и једнако успешно зна да пренесе знање без обзира на присутност инвалидитета. Задовољство ми је било упознати се са основама шиацу масаже и усавршити технику лимфне дренаже и спортску масажу. Права чаролија је била сарадња са холистичким терапеутом где сам савладала Globwell масажу која поред физичког тела једнако сагледава емоционално и духовно биће. На наредном нивоу учила сам ампуку масажу стомака која је фантастична за решавање метаболичких проблема и лакше варење тренутних животних околности. Савладала сам и пинда сwеда масажу топлим платненим врећицама пуњених биљним мешавинама и зачинима, где долази до потпуне релаксације на свим нивоима и повећања виталне енергије – наводи Тијана.

За лепши пол има антицелулит методе које отклањају целулит и масноће.

– Ту спадају мадеротерапија дрвеним оклагијама, бразилска вакум мадеротерапија и ручна антицелулит масажа. Извођење масаже може бити физички напорна активност, те се трудим да и сама одлазим на масажу и водим рачуна о здрављу како бих овим послом могла несметано што дуже да се бавим. Током масаже долази и до размене енергија тако да се дешава да након ње осећам ментални умор, раздражљивост, пад воље и ентузијазма, емоционалну тежину… Ове појаве ме више не ометају као на почетку јер се регенеришем одмарајући и примењујући активности које ми дају енергију и враћају у стање равнотеже – објашњава Тијана.

Директно суочавање са неуспехом ме је погурало да очврснем

Храбра девојка можда најбоље зна како се треба борити са препрекама.

– У мом случају вид ми је постепено пропадао због дегенеративне болести мрежњаче која се зове ретинопатија пигментоза. Како су пролазиле године све мање сам разазнавала предмете, боје и губила сигурност током кретања. Није лако када још као дете знате да ћете остати без нечега тако вредног као што је чуло вида и растете са тим сазнањем. Губитак је био неизбежан, али сам срећна што данас чувам сећање на доба када је мој поглед био испуњен бојама и сликама овог света. У прошлости пробала сам скоро све медицинске методе, ишла више пута у Русију на операције, надала се да ће бити неког помака, али ништа, вид је и даље слабио. Мислим да ме је баш то директно суочавање са неуспехом погурало да очврснем и схватим како је моје једино оружје у борби са губитком вида, прихватање ситуације на коју не могу никако другачије да утичем – описује Тијана.

Како каже, позитивна околност је то што сам имала времена да одреагује и проналази начине како да наставим са једнако квалитетним активним животом упркос многим баријерама.

– Имам некад утисак да мојим ближњима теже пада него мени када знају да се крећем сама по граду, припремам нешто у кухињи или остајем сама код куће више дана…Циљ ми је био да постанем што самосталнија јер сам и сама свесна да једног дана неће бити родитеља који су ми увек били највећа подршка. Зато ми најтеже падају ситуације где нешто не могу сама да одрадим до краја и зависим од помоћи друге особе, као кад се налазим у продавници и не видим да пронађем производ који ми треба…- наводи Тијана.

Почела да прави парфеме

Временом је схватила да има још талената поред осећаја за масаже.

– Учећи Globwell масажу сусрела сам се са ароматерапијом и лековитим дејствима етеричних уља по човечији организам. Разноврсност мириса ме је одушевљавала из дана у дан, те сам почела етерична уља да примењујем свакодневно. Правила сам биљне мешавине на које су моји клијенти реаговали позитивно, до те мере да не желе да се истуширају након масаже како би што дуже мирисали на уља. Тако спонтано у разговору са тадашњом колегиницом приметиле смо да би било занимљиво направити уљани парфем који је потпуно природна и негујућа опција за кожу. Од тада стално нешто експериментишем и правим, уљане и алкохолне парфеме, природни прашак и омекшивач, дезодоранс…- објашњава Тијана.

Како каже, процес прављења парфема без остатака вида је неизводљив без асистента.

– Драго ми је да је моја жеља да направим нешто посебно била већа од ограничења, те сам упослила своју мајку да ми пуни бочице уљима док ја смишљам рецептуру. Обично људи након три, четири мириса не разазнају више ништа, али у мом случају није тако, јако дуго могу да се не уморим од мирисања различитих супстанци и решила сам да свој таленат развијам и искористим. Често нисмо ни сами свесни колике су наше реалне могућности, поготово када постоји неко ограничење – истиче Тијана.

На академији за младе лидере разбила баријере и стекла пријатеље

Наша саговорница је баријере разбијала и на Академији за младе лидере са инвалидитетом.

– Академија је значајан пројекат НООИС-а који је окупио много младих перспективних људи жељних да учествују у различитим активностима које ће допринети побољшању положаја особа са инвалидитетом у друштву. Данас су ми чланови Академије пријатељи, велика подршка и неисцрпни извор информација и мотивације. Све ове године имам утисак да смо заједно расли, превазилазили баријере на путу и остварили видљиве резултате који су на почетку деловали можда и недостижно. Кроз бројне едукације открила сам да нисам лидер индивидуалац, већ да у тиму лидера са заједничким циљем и ентузијазмом могу бити продуктивнија и дати свој допринос – наглашава Тијана.

Неустрашива девојка је стекла бројне бенефите на академији.

– Похађање летње школе ми је дефинитивно помогло да се оснажим, јачам своје капацитете и стекнем нова сазнања како бих у будућности на што бољи начин представљала особе са инвалидитетом и залагала се за наша права. Академија младих лидера са инвалидитетом пружила ми је могућност да направим пословни и лични искорак и остварим сарадњу са више удружења и будем ангажована на различитим пројектима – наводи Тијана.

Готово свакодневно се питамо да ли је наше друштво напредовало у третирању особа са инвалидитетом.

– Познајем више особа са инвалидитетом које су данас у радном односу, а некада су биле у процесу тражења пословних прилика. Ако се водим тим сазнањем, мој лични утисак је да постоји помак који постепено даје своје резултате. Запошљавање је и даље област у коју треба много улагати како би све особе имале једнаке могућности да се економски осамостале. Велики проблем је то што послодавци имају већ формирано мишљење о томе да им особа са инвалидитетом неће бити довољно продуктивна и способна да обавља радне дужности. Важно је да у јавности дајемо реалну слику и ширимо свест да уз одређено прилагођавање на радном месту, особа са инвалидитетом једнако квалитетно реализује радне активности као и остали запослени – подвлачи Тијана.

Не одустаје од својих жеља и амбиција

Како каже, као слепа особа и сама је пролазила кроз разне ситуације са послодавцима и запосленима.

– Велики напор и енергију сам улагала да бих показала своје квалитете и вештине, као и да бих подигла ниво свести колектива како би ме укључили у све активности и рачунали на мене. Послодавцима бих поручила да не оклевају и дају прилику и особама са инвалидитетом да се појаве на разговору за посао. Тако ће пружити и себи шансу да стекну прави утисак о капацитетима и знањима које могу поседовати особе са инвалидитетом. За младе особе са инвалидитетом је битно да не одустају од својих жеља и амбиција. Знам да доста њих нема услове да настави са формалним образовањем. То данас није непремостива препрека јер постоји много више доступних едукација, семинара, па чак и онлине варијанти за стицање нових вештина – објашњава Тијана.

Способна девојка додаје да је било који рад на себи и улагање у лични развој драгоцен.

– Можемо тај рад на себи употребити не само на пословном плану, већ и у другим животним сферама. Претворимо инвалидитет у нашу снагу и извор мотивације, вредно радимо све што је до нас и користимо друштвене мреже и медије како би и на тај начин остварили могућност за напредак и неке нове пословне прилике – саветује Тијана.

Бели штап и ја смо се повезали кад сам престала да се обазирем на реакције

Када говори о пријатељима Тијана не заборавља ни свој бели штап.

– Данас често знам да кажем да је бели штап постао мој најбољи пријатељ, онда када сам превазишла своје личне страхове и предрасуде. На почетку нашег дружења мучила су ме бројна питања. Да ли ме гледају људи док се крећем, шта мисле, какве ми упућују погледе И шта говоре мени иза леђа они који су ме до недавно знали као особу која је могла да функционише на улици без проблема? Бели штап и ја смо се повезали кад сам престала да се обазирем на реакције пролазника. Дешава се и даље да ме људи са чуђењем и жаљењем посматрају. То ме више не погађа јер сам стекла мир и схватила да не чине то из лоше намере. Трудим се да својим примером разбијам предрасуде и едукујем грађане како да приђу особи која не види и пруже адекватну помоћ.

Како каже, приликом кретања по граду бели штап није најсигурнија опција, али је једина када мора да се узда само у своје ресурсе како би стигла до потребне локације.

– Док ходам морам бити максимално сконцентрисана на све звуке, тело ми је у грчу спремно да одреагује на препреку, а велика пажња усмерена на површину коју опипава бели штап. Неке објекте или опасности бели штап не може у потпуности да ми најави, те сам често модра од удараца у стубове, бандере, аутомобиле… Дешава се да не постоји ништа опипљиво око мене у шта би могао бели штап да удари како бих створила слику о тренутној мојој локацији. Тада сам беспомоћна док не наиђе пролазник кога могу замолити да ме усмери, наравно уколико га пре тога чујем како ми се приближава. Сваки излазак напоље је изазован и доживљавам га као игрицу у којој је крај нивоа моје одредиште до кога стижем сама. Што су баријере које превазиђем теже, то је већи осећај задовољства приликом обављања свакодневних животних активности и остварења самосталности – закључује Тијана.