Када је као дете услед повреде остала без вида и обе шаке, Бранка Бркић ниједног тренутка није одустала од живота. Променила је школу и град, била је једна од првих слепих и слабовидих особа која је дипломирала економију, радила је и у цивилном и у државном сектору, била је и приправница, а данас је остварена мајка двоје деце и менаџерка у области маркетинга, комуникације и донација.Несрећа у детињству само је донекле одредила Бранкин животни пут. Много тога је урадила пре него што је дошла до своје „прве шансе“.

-Када сам изгубила вид и обе шаке заменила сам своју основну школу у Чачку за интернат и Школу за децу оштећеног вида „Вељко Рамадановић“ у Земуну. Без икакве паузе наставила сам своје образовање. Желела сам да ускладим своју склоност ка друштвеним наукама и математици и због тога сам одабрала економију као област за студирање. Овим избором направила сам искорак у односу на факултете које су слепе особе до тада уписивале – истиче Бркић.

Почела да ради још док је студирала

Још док је ишла на факултет није се либила да ради различите послове.

-Током студирања крећу моја прва ангажовања у цивилном сектору. То искуство много ми је значило касније кроз посао и професионално напредовање. Од 2009. године радим у служби Савеза слепих Србије. Почела сам као приправница у оквиру програма „Прва шанса“ који је подстицао запошљавање младих до 30 година. Ова мера је била намењена свим незапосленима у тој категорији – објашњава Бркић.

Неустрашива Бранка усавршавала се у сваком погледу.

– Од тада до данас обављала сам више послова на различитим позицијама. Сада радим на месту менаџера у областима маркетинга, комуникације и донација у Савезу слепих Србије. Сваки од пројеката и послова има своју важност и значај, тако да не бих ништа посебно издвајала. Поносна сам на прилику да потпуно ускладим пословни и породични живот. Мама сам два дечака што ме додатно мотивише да у послу и животу будем максимално ангажована – наводи Бркић.

Савез слепих има око 12.000 чланова

Како каже, према расположивим подацима у организацијама савеза учлањено је око 9.500 слепих и 2.500 слабовидих особа оба пола, различите старосне структуре.

-Не треба уопштено говорити о положају свих слепих и слабовидих особа пошто на то утиче више различитих фактора. Још увек нису једнаки услови за самосталан живот у свим градовима, али ако се гледа период последњих неколико година постоје значајне промене. Важно је да заједнички радимо на усклађивању законског оквира и стварању једнаких могућности за све грађане. Истичем да је веома значајно да водимо бригу о деци, младима и женама са потпуним или делимичним оштећењем вида – наглашава Бркић.

Савез слепих Србије има све значајнију улогу у запошљавању потпуно или делимично слабоводих особа.

– Када је реч о образовању и избору занимања Савез Слепих Србије као чланица светског и европског Савеза слепих, настојимо да пренесемо позитивна искуства и примере добре праксе. Активно у комуникацији са доносиоцима одлука преговарамо да се захваљујући савременим технологијама постојећа занимања иновирају и уведу нова, како би се касније олакшало запошљавање – објашњава Бркић.

Неопходно запошљавање и на отвореном тржишту

Наша саговорницама сматра да је актуелни Закон о професионалној рехабилитацији запошљавања особа са инвалидитетом донео је велику промену уз једно „али“.

– Кроз праксу смо уочили недостатке које у будућности треба заједно да отклонимо. Важно је да се субвенције опредељују према врсти, броју и степену инвалидитета. Поред запошљавања у организацијама особа са инвалидитетом још значајније је запошљавање на отвореном тржишту. Међу слепима има висок проценат факултетски образованих и талентованих особа које заслужују прилику да своје стечено знање и способности примене у својој заједници. Велику прилику за самозапошљавање пружа и Закон о социјалном предузетништву који ће верујем допринети препознавању важности солидарне економије, као што је случај у многим европских земљама – истиче Бркић.

Савез слепих Србије и његове локалне организације своје програмске и пројектне активности реализују захваљујући ресорним министарствима.

-У саставу Савеза више о пет деценија постоји и ради специјализовања библиотека за слепе др. Милан Будимир. Богатом понудом књига (деведесет хиљада библиотечких јединица) заступљени су сви доступни формати за слепе и слабовиде (брајево писмо, аудио и електронски формат). Због свега наведеног ова библиотека је као таква највећа у региону и захтева континуирану подршку коју савез обезбеђује кроз сарадњу са надлежним институцијама. У прилог томе Савез Слепих Србије је иницирао доношење закона о Маракешком споразуму који је Народна скупштина усвојила у јануару 2020. Овај закон подразумева размену доступне литературе за слепе између земаља, потписница овог споразума – наводи Бркић.

Најбитније радити на едукацији послодаваца и запослених

Како каже, приликом тражења посла слепе и слабовиде особе се често суочавају са предрасудама код послодаваца које су најчешће последица недовољне информисаности.

-Захваљујући асистивним технологијама слепе и слабовиде особе су потпуно самосталне у раду на рачунару и комуникацији и осим тога нису неопходна друга прилагођавања радног места. Када је реч о самосталном кретању, вазно је обезбедити тактилну стазу и ознаке на брајевом писму унутар радног простора, али од свега је најбитније радити на едукацији послодаваца и запослених који су у колективу где слепа особа ради – објашњава Бркић.

Пошто је прошла много тога у животу Бранка је доказ да нема непремостивих препрека.

-Током образовања и запошљавања наилазила сам на различите изазове које сам самостално и уз подршку превазилазила. Важно је професионално и посвећено приступити послу, стално радити на себи. Док би, са друге стране, послодавци уз коришћење расположивих мера за запошљавање, требало радије да се опредељују за ангажовање особа са инвалидитетом, а не за издвајање средстава у оквиру казнене политике актуелног закона – закључује Бркић.

Министарство за рад подржало Савез слепих са више од 100 милиона динара у протеклих пет година

Дугогодишњу сарадњу са републичким и покрајинским Савезом слепих и организацијама у њиховом саставу има и ресорно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поручују.

-И убудуће, како смо то чинили и до сада, настојаћемо да подржимо Савез слепих Србије. Захваљујући подршци Сектора за заштиту особа са инвалидитетом, Савез слепих Србије и локална удружења у његовом саставу реализују различите активности, међу којима су свакако и едукативни скупови, саветовања, семинари и друго којима се доприноси јачању компетенција слепих и слабовидих лица у циљу лакшег укључивања на тржиште рада – истиче помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић.

Како каже, Министарство за рад је у периоду од 2017. до 2022. године издвојило више од 100 милиона динара за подршку овом савезу.
Барошевић апострофира и да је поносна на чињеницу да библиотека „Др Милан Будимир“ представља највећу библиотеку оваквог типа на Балкану.

-Захваљујући личном доприносу председника Србије Александра Вучића и подршци државних институција библиотека је обновљена и у потпуности прилагођена својој намени према најсавременијим стандардима – нагласила је Барошевић.

Наша саговорница додаје да сарадња Министарства за рад и Савеза слепих Србије била партнерска у протеклом периоду.
-Само заједничким радом и међусобном подршком, можемо да покажемо да не постоје границе и да је сваки сан остварив уколико предано радимо – закључује Барошевић.