У Србији живи око 570.000 особа са инвалидитетом што је око осам одсто становника, а њихов положај уређен је бројним законским актима. Међу најзначајнијима је свакако Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом из 2009. године који је увео обавезу да послодавци који имају више од 20 запослених морају да запосле и особе са инвалидитетом. Међутим, искуства самих особа са инвалидитетом указују да је тај закон почео да се примењује у одређеној мери тек последњих година.

Разлог за то је поражавајућа чињеница да многи послодавци и даље не разумеју колики значај има запошљавање особа са инвалидитетом.

Више од 11.000 незапослених ОСИ

Према подацима Националне службе за запошљавање, 11.023 особе са инвалидитетом су биле незапослене у јуну од којих је 4.809 жена. Када је у питању образовна структура особа са инвалидитетом, без квалификације и нискоквалификованих је чак 38,05 одсто, са средњим образовањем 55,28 процената, са вишим и високим трогодишњим образовањем 3,37 одсто и са најмање високим четворогодишњим образовањем 3,30 процената особа са инвалидитетом.

Радном интеграцијом особа са инвалидитетом више од седам деценија баве се предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Задатак ових предузећа је да се особе са инвалидитетом едукују и да се на тај начин унапреде њихове радне компетенције, обезбеди економска независност и укључивање на тржиште рада на равноправној основи.

У Сектору за заштиту особа са инвалидитетом, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, истичу да статус предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом има 60 привредних друштава са око 1.600 запослених, од тога 1.040 особа са инвалидитетом. Ова предузећа послују на подручју 25 локалних заједница, производе више од 280 различитих производа и пружају разноврсне услуге.

Ако се има у виду значај који ова предузећа имају за запошљавање и професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом, а како запошљавају минимално 50 одсто запослених особа са инвалидитетом у односу на укупан број запослених, Сектор за заштиту особа са инвалидитетом пружа пуну подршку у пословању ових предузећа субвенционишући зараде за све запослене особе са инвалидитетом, али и обезбеђујући додатна средства за подршку развоју њихове конкурентности.

У Зрењанину највише запослених особа са инвалидитетом

Највеће предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом које послује средствима у државној својини је предузеће „Стил Зрењанин“. У овом предузећу запослено је чак 69 особа са инвалидитетом.

– Процес производње у овом предузећу организован је тако да свака новозапослена особа са инвалидитетом пролази кроз период обуке, а препознатљиви смо по томе што професионалну рехабилитацију и радно оспособљавање особа са инвалидитетом спроводи стручни тим. Представљамо пример добре праксе у раду са особама са инвалидитетом, а осим социјалне функције, основна делатност предузећа је производња заштитне обуће и радних одела – истичу у “Стилу Зрењанин”.

Како кажу, особе са инвалидитетом имају право на запослење као и особе без инвалидитета.

-Одређени број особа са инвалидитетом има квалитете и вештине које их чине поузданим и стабилним радницима. Радници са инвалидитетом могу да имају позитиван ефекат на колеге, јер посматрање некога кога инвалидитет не омета у обављању задатака на радном месту делује подстицајно на друге и представља добру радну средину за свакога – поручују у „Стилу“.

Кад виде да сам ОСИ одустају од запослења

Ненад Дураковић из Зрењанина, дипломирани инжењер заштите од катастрофалних догађаја и пожара каже да је скоро две године покушавао да нађе посао.

– Послодавци, чим би видели да сам особа са инвалидитетом, углавном би одустајали да ме позову на разговор. Чак и када би ме позвали на тестирање које сам готово увек успешно пролазио, опет нису хтели да ме запосле због мог инвалидитета – присећа се Дураковић.

На срећу, упорни младић успео је да се запосли у једној нафтној компанији.

– Послодавцима саветује да пруже шансу особама са инвалидитетом, јер њиховим запошљавањем могу допринети побољшању тимског духа, јер различитости доводе до веће продуктивности, али и јачања емпатије међу запосленима – објашњава Дураковић.

Једнако квалитетни као остали запослени

Тијана Симић из Београда, која је због дегенеративне болести мрежњаче практично од детињства слепа, такође, истиче да је запошљавање и даље област у коју треба много улагати како би све особе имале једнаке могућности да се економски осамостале.

-Велики проблем је то што послодавци имају већ формирано мишљење о томе да им особа са инвалидитетом неће бити довољно продуктивна и способна да обавља радне дужности. Важно је да у јавности дајемо реалну слику и ширимо свест да уз одређено прилагођавање на радном месту, особа са инвалидитетом једнако квалитетно реализује радне активности као и остали запослени – наводи Тијана.

Како каже, уложила је велики напор и енергију да би показала своје квалитете и вештине и подигла ниво свести колектива који је тек након тога укључио у све активности и рачунао на њу.

-Претворимо инвалидитет у нашу снагу и извор мотивације, вредно радимо све што је до нас и користимо друштвене мреже и медије како би и на тај начин остварили могућност за напредак и неке нове пословне прилике – саветује Симић.

Добила сам посао захваљујући високој стручној спреми

Јасмина Бараћ Перовић из Ниша болује од мишићне дистрофије и такође наводи да је посао јако тешко нашла.

– После више година безуспешне потраге добила сам прилику за запослење захваљујући високој стручној спреми и доношењу Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом. Увођењем обавезе запошљавања особа са инвалидитетом ситуација на тржишту рада почиње да се мења, позивају ме послодавци, државне институције и компаније јер је на евиденцији незапослених лица Националне службе за запошљавање у Нишу било јако мало особа са инвалидитетом са високим образовањем – наглашава Јасмина која је по занимању дипломирани правник.